Типови задатака у тесту

Валидност задатака је задовољена ако се односи на образовни исход који се тим задатком испитује – знање, вештину, компетенције, а не на опште знање или интелигенцију. Задатак мора бити релевантан, да испитује постигнутост очекиваних образовних исхода.

Већи број задатака чини тест осетљивијим, али потребно је уравнотежити број захтева и сложеност захтеваних операција према расположивом времену. Зато се у задацима избегавају непотребне информације и описи који могу одвлачити пажњу и одузимати време.

Да би ученици разумели какав се одговор очекује од њих, задаци морају бити јасни, обликовани кратким и једноставним реченицама, без зависних и уметнутих реченица, коришћењем термина који су ученицима познати. Захтеви морају бити формулисани једнозначно, не сме постојати сумња у вези с тачним одговорима. У формулацијама се избегавају двоструке негације (на пример, „није неуобичајено”). Да би ученици уочили негацију, било би добро да се она истакне (подвлачењем, великим словима).

Задаци не смеју дискриминисати поједине испитанике или групе испитаника, на резултат не смеју утицати чињенице везане за искуство, ставове и знања групе којој испитаник припада. Задаци треба да буду постављени тако да се на њих може одговорити коришћењем знања, вештина и способности, а не погађањем. Такође, формулације захтева не смеју да упућују на тачан одговор.

Према начину одговарања задаци могу бити отвореног и затвореног типа.

Најважније је да задатак одговара образовним исходима који се желе испитати. Задаци затвореног типа, посебно задаци вишеструког избора, често се препоручују због своје мултифункционалности, једноставности прегледања и бодовања. Ипак, задаци затвореног типа нису погодни за испитивање свих образовних исхода, поготову кад је важно да испитаник сам формулише одговор. Уколико дефинисани образовни исход подразумева креирање одговора, препоручује се коришћење задатака допуњавања, кратких одговора или есејских питања.

Уколико постоји више задатака који испитују слично знање, могуће је спојити захтеве у један задатак повезивања и сређивања. Међутим, ако образовни исход од ученика захтева вештине у експерименталном раду, потребно је припремити практично проверавање и одговарајући тест.

Неки образовни исходи могу се испитати само задацима отвореног типа, на пример, кад се прати оспособљеност ученика да формулишу хипотезе, објашњења, закључке, кад се прати вештина аргументације и креативно мишљење. Ови задаци омогућавају праћење процеса мишљења, а не само крајњег резултата. Позитивно утичу на процес учења, поготову кад одговори не подразумевају присећање чињеница, већ дубље разумевање, повезивање појмова да би се формулисало објашњење или извео закључак.

Задацима отвореног типа проверава се ограничени део градива, што смањује ваљаност испитивања. Прегледање и оцењивање захтева више времена и подложно је субјективности наставника.

Кључ за оцењивање задатака отвореног типа садржи модел-одговор који се очекује. Он је пример тачног или потпуно прихватљивог одговора. Израђује се заједно са задатком, а припремају се и други одговори који се делимично могу прихватати и бодовати, али мањим бројем бодова.

Формулисање модела одговора заједно са задатком помаже да се провери прецизност захтева. Он може послужити за контролу квалитета задатака. Може се замолити други предметни наставник да одговори на задатак, а онда се на основу поређења планираног модела одговора могу побољшати задатак и модел-одговор.

У задатку треба раздвојити уводни садржај и задатак како би били јасни. Тад ученици боље разумеју захтев, знају какав се одговор од њих очекује.

За сваки задатак одређује се број бодова који носи тај задатак и време потребно да се уради.

Како подучити ученике читању и разумевању прочитаног текста

Опште је познато колико је корисно читање. Нажалост, без обзира на ту чињеницу, дружење са књигом је постало навика која је у последње време у све већем опадању, а као главни узрок томе наводи се убрзани развој технологије.

Распуст који је пред нама идеално је време да ученици прочитају нешто од лектире или пак нешто друго што им прија. У овом тексту даћемо вам неколико корисних теоријских и практичних савета како да подучите ученике читању и, оно што је најважније, како да читају са разумевањем.

Читање се састоји из два дела. Један његов крајњи продукт јесте комуникација, односно разумевање прочитаног, а други сам процес који води разумевању.

Процес читања је врло сложен и захтева више разноврсних реакција које су већ свака за себе сложене, а уз то морају бити међусобно добро повезане.

1. Сензорни аспект ‒ опажање групе знакова који су обично визуелни, а потом аудитивни. Ако ученик не разликује фонеме, тешко ће их повезати са графичким знаком, посебно код непознатих речи.

2. Перцептивни аспект ‒ препознавање оног што се види, уочавање да се ради о појединим словима и речима и њиховој интерпретацији.

3. Секвенцијални аспект ‒ праћење логичких и граматичких облика написаних речи слева надесно (или обратно).

4. Искуствени аспект ‒ повезивање тих речи са искуством које тим речима даје (различито) значење.

5. Мисаони аспект ‒ закључивање о прочитаном и вредновање прочитаног.

6. Аспект учења ‒ повезивање нових чињеница са онима које су одраније познате.

7. Афективни аспект ‒ интересовање за читање, које може бити и циљ за себе, али и могућност да се читањем подстакну и друге активности.

Добри читачи разликују се од оних слабијих управо по вештини декодирања речи и способности да, уколико им затаји једна техника, брзо искористе другу.
Шта те вештине укључују и како их развијати у настави?

Препознавање речи

» Стално проширивање листе речи које се целе препознају. Што је листа већа, то читалац ређе застаје да би анализирао слово по слово о чему се ради.

» Употреба контекста, у почетку сликовног, а касније све више текстуалног. Притом, реч може бити директно дефинисана или се може понудити неки други кључ за њено препознавање.

» Коришћење речника и других приручника са сврхом проналажења објашњења и одређивања појмова.

Разумевање значења прочитаног текста

Јединице разумевања текста су речи, реченице, одломци текста и текст у целини. Постоје и различити типови, односно нивои разумевања: дословно разумевање, интерпретативно, критичко и креативно.

Врло је распрострањено мишљење по којем је разумевање боље ако се чита спорије. То, међутим, није тачно. При спором читању у краткорочно памћење стиже тек ред по ред текста и испада из њега пре него што се садржај повеже с оним што је претходно прочитано или с оним што већ имамо одраније сачувано у дугорочном памћењу. Тако мозак има више времена које троши на друге мисли, а тиме омета концентрацију и разумевање текста који следи.

При брзом читању у краткорочном памћењу истовремено се нађе садржај из десетак редова текста. Избор из такве количине текста је разложнији, интегративни процес је бржи, а везе са претходно успостављеним садржајима чвршће.

Како убрзати читање?

1. Ослободити се артикулације у читању

2. Проширити видно поље при читању

3. Смањити број регресивних покрета очију

4. Развијање одговарајућих стратегија читања

Наравно да на општу ефикасност читања делује и низ фактора који проистичу из самог текста. То су: дужина речи и реченица, разноликост речника, персонализација стила и излагања, те низ карактеристика саме штампе: врста, облик и величина слова и бројева, ширина ретка и размак међу редовима, формат и просторна организација странице, дебљина, структура и сјај папира, боја папира и слова.

Ауторке: Власта Визек Видовић, Мајда Ријавец, Весна Влаховић-Штетић, Дубравка Миљковић
Извор: Како развијати вештине подучавања

Обрнута учионица – када теорију замени пракса

Будући да се ближи крај наставне године, која је била пуна изазова и за наставнике и за ученике, на ред долази закључивање оцена. У претходном тексту писали смо шта подразумева препоручено формативно оцењивање и како ће се ове године закључивати оцене. Овог пута желели бисмо да вас упознамо са једним потпуно другачијим начином организације часа, који можете примењивати током следеће школске године, када дође време да у теорију уведете и мало праксе.

Као наставници и методичари, сусретали смо се са различитим методама и приступима настави. Међутим, на крају свега ипак изаберемо оне који нама највише одговарају, јер чињеница је да боље радимо свој посао ако користимо средства која су нама погодна. А шта ако постоји могућност да не мора сваки дан да нам буде исти, да не знамо како ће ученици реаговати на одређене задатке, које ће оцене отприлике добити, ко ће бити најбучнији, а кога ћемо морати додатно да молимо да проговори покоју реч.

open book of fantasy stories

Уместо да почнемо тиме шта ће ученици добити овим, прво ћемо погледати шта мењање приступа доноси наставнику. Конкретно, позабавићемо се концептом обрнуте учионице. Зачетницима ове методе сматрају се Џон Бергам и Арон Самс, који су објавили књигу са насловом Flip your classroom.

Нисте очекивали да би и физичко васпитање могло да се предаје на овај начин? Овде бих се вратила на природу нашег посла као наставника и учитеља – ми га сами креирамо и постоји вероватно безброј начина за то, само је потребно да истражујемо и покушавамо да нађемо најбољи приступ за наше ученике, али и за нас. Балансирањем оба, плодови рада биће барем двоструки – нама ће донети задовољство сама чињеница да ипак можемо да научимо наше ученике не само градиво већ и оно што је много теже научити, али и важније, а то је како да уче и размишљају критички.

Концепт обрнуте учионице подразумева потпуно окретање наопачке. Дакле, све оно што традиционално радимо на часу, пребацујемо на рад код куће, док оно што уобичајено задајемо за домаћи, сада обрађујемо на часу. Активности радимо на часу, а предавање је остављено ђацима да пређу код куће својим темпом и начином.

То би за наставника значило да има простора да се посвети оном делу градива који представља проблем за ученике, уместо да време улаже у излагање свега што треба да се савлада. Са наставничког гледишта то даје потпуно нови тон настави и сваком часу, а са ученичког то представља усвајање градива кроз асоцијације и критичко мишљење.

Кратку презентацију о овом концепту можете погледати овде. Како бисмо додатно диференцирали традиционалну и обрнуту учионицу, можемо их упоредити. Док традиционалну учионицу видимо као место где наставник преноси знање ученицима, најчешће предавањем ученицима градива на табли, код обрнуте учионице наставник представља неку врсту медијума који има сврху у томе да као део целе групе која се налази у тој учионици помаже тамо где је то потребно. Дакле, ученици сами долазе до закључака док наставник усмерава потребним информацијама и додатним примерима. Акценат је и на интерактивности и комбинацији различитих алата. Детаљније о томе можете погледати овде, а испод је детаљнији приказ онога шта представља ова учионица.

Овакав приступ има многобројне предности и за наставника и за ученика, иако на самом почетку делује, пре свега, неуобичајено. Због тога постоји много литературе која може бити од помоћи, а за почетак предлажем овај чланак.

Помоћу свих доступних алата, искустава и вештина, овим приступом бисмо могли да подигнемо наставу на нови ниво и промовишемо различите типове учења, а пре свега савладавање градива које ће бити применљиво и у каснијем образовању.

Ања Думановић

Уредник дигиталних издања

Оцењивање у настави на даљину

Ближи се крај школске године. Више пута надлежни су указали да се настава завршава крајем овог месеца. Јунске дане предвидели су за евентуални долазак у школе због поправљања оцена, пријемне испите за упис у специјализована одељења средњих школа, завршни у осмолеткама, а све према ванредним епидемиолошким мерама, које су и даље на снази.

Од почетка увођења ванредног стања, наставници су без сумње постали суперхероји образовно-васпитног процеса. Захваљујући великој мотивацији и огромном труду који улажу, наставни процес је наставио нормално да се одвија. Међутим, оно што интригира од почетка наставе на даљину, а поготово сада како се ближи крај године, јесте оцењивање и закључивање оцена. Школе су затворене, али настава траје у континуитету, па тако и оцењивање.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја још на самом почетку преласка на учење на даљину нагласило је да је потребно прећи на формативно оцењивање ученика.

Шта то заправо значи?

Формативно оцењивањe захтева већу интерактивност ученика и наставника коришћењем електронских мрежа и платформи. Један од начина за формативно оцењивање у ванредним околностима јесте електронски портфолио (е-портфолио) ученика, који представља збирку ученичких радова, која приказује резултате које је ученик постигао кроз разне активности у наставном процесу.

Оно што је важно јесте да постоји свакодневна комуникација наставника са ученицима јер то омогућава наставницима да прикупе што више података о томе како ученици уче и докле су стигли у савладавању градива.

Постоји много форми и алата погодних за формативно процењивање рада ученика. То подразумева задатке као што су на пример: есеји, развој постера, коришћење електронске поште, виртуелни групни рад, Скајп или Вибер интервјуи, ППТ презентације, истраживачки задаци, играње улога у виртуелној учионици, ученички портфолио и слично.

Током учења на даљину наставници могу ученицима прослеђивати тестове и контролне вежбе путем друштвених мрежа, електронском поштом или путем платформе, а урађене радове ученици могу на исти начин враћати наставницима да их прегледају и оцене. Поред тога, наставници коришћењем алата за прављење упитника и квизова могу да креирају кратке тест форме са задацима вишеструког избора и кратког одговора.

На веб-страницама Завода за унапређивање образовања и васпитања и Министарства просвете, науке и технолошког развоја могуће је наћи алате за интеракцију, развој квизова и упитника и алате за сарадњу и дељење који значајно могу да олакшају рад наставника када је у питању вредновање исхода учења.

Како бисмо наставницима помогли у процесу утврђивања градива, кроз наше редовне Newsletter-e трудимо се да кроз различите и занимљиве форме олакшамо тај процес, као и само оцењивање ученика.

Електронски дневник поред сумативних оцена има предвиђена поља за уношење формативних процена. Све формативне оцене и увиди наставника у току имплементације наставе на даљину би требало да буду искоришћени за сумативно оцењивање на крају наставне године.

Описане поступке праћења и вредновања је могуће применити за највећи број ученика. Ипак, постоји и мањи број ђака који није у могућности да учествује у интерактивној, електронској комуникацији. За такве ученике школе су у обавези да обезбеде штампане материјале или коришћење расположивих школских ресурса.

Још од априла, наставници у електронским дневницима ревносно вреднују знање и ангажовање ученика: симболима, белешкама, описним и бројчаним оценама.

Како је за лист „Политика” истакла директорка једне београдске основне школе, све су оцене релевантне и рачунају се у закључну оцену за завршетак разреда. Ђаци већ имају закључну оцену из првог полугодишта, које иначе траје дуже од другог. У другом полугодишту су имали оцене у дневнику и пре ванредног стања. Оцена која се закључује за крај разреда не сме бити мања од аритметичке средине свих периодичних оцена нити већа од највеће оцене убележене у дневнику, пише „Политика”.

Настава на даљину за ученике са сметњама и тешкоћама у развоју

У Закону о основама система образовања и васпитања се, као један од основних циљева образовања, дефинише пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима. Образовање ученика са сметњама и тешкоћама у развоју за сваког наставника представља изазов, јер захтева велики труд око планирања и припремања наставе, као и непрекидно учење и прилагођавање. Обезбедити услове за оптималан развој ученика са сметњама и тешкоћама у развоју у пракси је веома тешко и захтева укљученост свих актера образовног процеса. У ванредним условима, насталим због пандемије ковида 19, наставници су суочени са новим проблемом: Како реализовати наставу на даљину која ће бити прилагођена ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју?

Одговор на ово питање је веома комплексан, а решења се разликују од случаја до случаја. С обзиром на чињеницу да не постоји универзално решење, решили смо да укратко представимо функционалности дигиталних уџбеника и алата, који могу допринети успешној реализацији прилагођених наставних програма.

Шта нам може олакшати рад по ИОП-у

На сајту е-учионица бесплатно су доступни електронски уџбеници издавачких кућа Klett, Нови Логос и Фреска за све предмете који се изучавају у првом, другом, петом и шестом разреду. Уџбеници су доступни и ученицима и наставницима.

Они су погодни јер се могу користити за рад по ИОП-у 1 на тај начин што ће наставник означавати и задавати ученику само задатке основног нивоа. Задаци су интерактивни и ученик их може решавати више пута док не дође до тачног решења.

За ученике са којима се ради по ИОП-у 2, наставник може користити примере задатака који се налазе у уџбеницима из претходног (или претходних) разреда. На пример: ученик 2. разреда може преузети уџбеник матеметике за први разред и решавати задатке који одговарају његовим развојним потребама, док ученици 3. и 4. разреда могу користити задатке из уџбеника за 1. и 2. разред.Наставницима су доступни и е-приручници у којима се налазе предлози припрема и додатни материјали за све предмете који се изучавају у првом, другом, петом и шестом разреду.Комуникација са ученицима и родитељима се може одвијати путем ЛМС система за управљање учењем у склопу е-учионице, тачније коришћењем опције Моја школа. 

Како прилагодити поједине наставне садржаје у условима наставе на даљину

Циљ овог текста јесте да вас инспирише и упути на могућности коришћења дигиталних садржаја у раду са ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју.

Показаћемо то на једном примеру прилагођеног наставног програма.

Предмет: Математика

Разред: други (ИОП 1), трећи и четврти разред (ИОП2)

Област: Природни бројеви до 100

Садржај: Појам половине

Очекивани исходи:

Очекује се да ученик/ученица уме да уочи и препозна половину на графичком приказу или конкретном материјалу.

Наставна средства: штампани уџбеник издавача који ученик/ученица користи, дигитални уџбеник (могу се користити уџбеници издавачких кућа Klett, Нови Логос и Фреска), интернет конекција, рачунар, инсталиран програм за снимање екрана и звука, на пример Free cam.

Активности наставника:

1. Врши преглед задатака у е-уџбенику које ће задати.

Отворити дигитални уџбеник и пронаћи лекцију Разломци, прегледати интерактивне задатке, слике и одабрати задатке и објашњења који се односе на усвајање исхода часа.

2. Припрема задатке прилагођене способностима ученика.

Поред задатака у дигиталном уџбенику, задати и задатке за практичан рад, које ће ученик/ученица радити смаостално и/или уз помоћ родитеља:

А) Узми лист папира из блока за цртање. Савиј га тако да добијеш два једнака дела – две половине. Исеци папир по линији која је настала савијањем. Једну половину обој црвеном бојом.

Б) Припреми две пластичне чаше и два фломастера или бојице. Подели фломастере/бојице у две чаше тако да у свакој чаши буде исти број фломастера. Колико фломастера има у свакој чаши?Покушај да урадиш исто са:

4 фломастера/бојице – Колико их сад има у свакој чаши?

6 фломастера/бојица – Колико их сад има у свакој чаши?

8 фломастера/бојица – Колико их сад има у свакој чаши?

10 фломастера/бојица – Колико их сад има у свакој чаши?

3. Снима видео-лекцију Разломци – половина

Видео-лекцију можете снимити помоћу дигиталног алата Free cam, који се веома једноставно преузима и користи за снимање екрана рачунара и гласа истовремено.Основу за снимање видео-лекције чини дигитални уџбеник. Као мотивацију користити песму Кад би мени дали, за коју је музику написао Ненад Милосављевић – Неша Галија, а текст Бранислав Црнчевић. Песму изводи хор Колибри. Снимљену лекцију сачувати на рачунару и отпремити на Јутјуб.

4. Дели линк ка Јутјубу, односно ка снимку лекције.

Линк се може поделити путем опције Моја школа на е-учионици (уколико је формирано одељење) или на начин који одговара наставнику и родитељима (електронска пошта, Вајбер и сл.).

5. Шаље упутство родитељу о начину на који може послати повратну информацију.

Уколико наставник користи е-учионицу, повратну информацију може добити у виду датотеке коју родитељ прилаже у делу где је креиран задатак или слањем слике/документа кроз неки други вид електронске комуникације.

6. Прегледа урађене задатке и шаље повратну информацију о степену савладаности исхода, као и препоруку о даљем раду.

Активности ученика/родитеља:

У зависности од нивоа способности, ученик/ученица неке од задатака обавља самостално, а неке уз помоћ родитеља.

1. Отвара и прати видео-лекцију самостално и/или уз помоћ родитеља. Видео-лекцију ученик/ученица може зауставити (паузирати) и вратити уназад уколико нешто није добро разумео/разумела.

2. Ради задатке које је задао наставник, прво у дигиталном уџбенику, а потом и у штампаном.

3. Ради задатке које је задао наставник кроз упутство у видео-лекцији.

4. Родитељ фотографише или снима поступак израде задатака и прослеђује материјал наставнику.

5. Након повратне информације добијене од наставника, по потреби увежбава одређене радње како би у потпуности остварио/остварила предвиђени исход часа.

У прилогу је пример снимљене видео-лекције.

Надамо се да ће Вам пример послужити као инспирација и подстицај да и сами користећи дигиталне уџбенике на лак и занимљив начин ученицима приближите појмове које треба да усвоје.

Ауторка текста: Марина Ињац,

професорка разредне наставе,

ОШ „Душко Радовић”, Нови Београд