Вести

01.06.2020.

Како подучити ученике читању и разумевању прочитаног текста

Опште је познато колико је корисно читање. Нажалост, без обзира на ту чињеницу, дружење са књигом је постало навика која је у последње време у све већем опадању, а као главни узрок томе наводи се убрзани развој технологије.

Распуст који је пред нама идеално је време да ученици прочитају нешто од лектире или пак нешто друго што им прија. У овом тексту даћемо вам неколико корисних теоријских и практичних савета како да подучите ученике читању и, оно што је најважније, како да читају са разумевањем.

Читање се састоји из два дела. Један његов крајњи продукт јесте комуникација, односно разумевање прочитаног, а други сам процес који води разумевању.

Процес читања је врло сложен и захтева више разноврсних реакција које су већ свака за себе сложене, а уз то морају бити међусобно добро повезане.

1. Сензорни аспект ‒ опажање групе знакова који су обично визуелни, а потом аудитивни. Ако ученик не разликује фонеме, тешко ће их повезати са графичким знаком, посебно код непознатих речи.

2. Перцептивни аспект ‒ препознавање оног што се види, уочавање да се ради о појединим словима и речима и њиховој интерпретацији.

3. Секвенцијални аспект ‒ праћење логичких и граматичких облика написаних речи слева надесно (или обратно).

4. Искуствени аспект ‒ повезивање тих речи са искуством које тим речима даје (различито) значење.

5. Мисаони аспект ‒ закључивање о прочитаном и вредновање прочитаног.

6. Аспект учења ‒ повезивање нових чињеница са онима које су одраније познате.

7. Афективни аспект ‒ интересовање за читање, које може бити и циљ за себе, али и могућност да се читањем подстакну и друге активности.

Добри читачи разликују се од оних слабијих управо по вештини декодирања речи и способности да, уколико им затаји једна техника, брзо искористе другу.
Шта те вештине укључују и како их развијати у настави?

Препознавање речи

» Стално проширивање листе речи које се целе препознају. Што је листа већа, то читалац ређе застаје да би анализирао слово по слово о чему се ради.

» Употреба контекста, у почетку сликовног, а касније све више текстуалног. Притом, реч може бити директно дефинисана или се може понудити неки други кључ за њено препознавање.

» Коришћење речника и других приручника са сврхом проналажења објашњења и одређивања појмова.

Разумевање значења прочитаног текста

Јединице разумевања текста су речи, реченице, одломци текста и текст у целини. Постоје и различити типови, односно нивои разумевања: дословно разумевање, интерпретативно, критичко и креативно.

Врло је распрострањено мишљење по којем је разумевање боље ако се чита спорије. То, међутим, није тачно. При спором читању у краткорочно памћење стиже тек ред по ред текста и испада из њега пре него што се садржај повеже с оним што је претходно прочитано или с оним што већ имамо одраније сачувано у дугорочном памћењу. Тако мозак има више времена које троши на друге мисли, а тиме омета концентрацију и разумевање текста који следи.

При брзом читању у краткорочном памћењу истовремено се нађе садржај из десетак редова текста. Избор из такве количине текста је разложнији, интегративни процес је бржи, а везе са претходно успостављеним садржајима чвршће.

Како убрзати читање?

1. Ослободити се артикулације у читању

2. Проширити видно поље при читању

3. Смањити број регресивних покрета очију

4. Развијање одговарајућих стратегија читања

Наравно да на општу ефикасност читања делује и низ фактора који проистичу из самог текста. То су: дужина речи и реченица, разноликост речника, персонализација стила и излагања, те низ карактеристика саме штампе: врста, облик и величина слова и бројева, ширина ретка и размак међу редовима, формат и просторна организација странице, дебљина, структура и сјај папира, боја папира и слова.

Ауторке: Власта Визек Видовић, Мајда Ријавец, Весна Влаховић-Штетић, Дубравка Миљковић
Извор: Како развијати вештине подучавања