Наручите на еКњижари

Вести

03.02.2018.

Како радити са ђацима талентованим за историју

Како радити са ђацима талентованим за историју

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми у Србији имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. У математици, каже, прате резултате такмичења, на тестирању склоности и способности дају задатке из одређених области (комбинаторика, логика, стереометрија) где се најбоље види начин размишљања, што је далеко важније него тренутно знање. По сличном принципу откривају се таленти у било којој области науке или уметности.

− У нашој школи тренутно ради више од двадесет бивших ученика. Предност да су „прошли кроз систем”, омогућава им да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању − дочарава Огњановић.

Упитан да објасни основну разлику у раду наставника са ученицима очекиваних способности и ђака надпросечних могућности, он каже да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама.

− Поједине области могу слободно да се прескоче, неке друге прелазимо брже, јер нема потреба за увежбавањем. Али, честа је дискусија о појединим проблемима, када готово да нема разлике између наставника и ученика док постављају питања једни другима − појашњава директор Математичке гимназије и истиче да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

У класичним основним школама, имајући у виду да одељења углавном чини око 30 ученика и да нису сви талентовани, а услови за рад нису најбољи, просветни ентузијасти ипак тврде да им је лако радити са даровитим школарцима. Од тога не одступа ни Мирјана Вуколић, наставница историје у београдској ОШ „Стефан Немања”. Њена ученица је лане завредела прво место на Државном такмичењу ученика седмог разреда основних школа Србије из историје.

 Ученици талентовани за историју препознају се по томе што показују велико интересовање за предмет, имају одређена предзнања о наставним садржајима, воле да учествују у дискусији, постављају питања и износе своје ставове и мишљења о одређеним историјским феноменима. Са њима је лако радити, али није довољан само рад у оквиру одељења. Потребно је издвојити време за рад само са таквим ученицима − појашњава историчарка, којој је велико задовољство да се посвети надграђивању знања основаца наклоњених изучавају историје.

Та деца и сама посвећују доста времена учењу и стицању нових знања, а заједнички рад са наставницом, како она каже, обезбеђује да се та знања унапреде. Када су такмичења у питању, ђаке треба упутити на који начин да се заиста припремају и како да примене стечено знање на решавање такмичарских тестова. Материјал за рад проналази на интернету, у школској и личној библиотеци.

− Већину потребног материјала за рад са талентованим ученицима размењујем електронским путем. Саветујем их да не треба да уче само за оцену или награду. За предан рад са ученицима неки наставници јесу награђени, али већина није. Награда не треба да буде основни мотив за успех ни наставника ни ученика, али свакако повећава жељу за успехом − поентира Мирјана Вуколић.

Редакција